САН
Јосе Араујо де Соуза
Било је као дуга
прелепа нијанса и мноштво сунца.
Имало је помало свега и ништа
и певао, певао, као снегуља.
У месечевим ноћима напустио сам дом
и ходао и летео као мољац.
Дању је био тих, одмакнут,
као да те светлост боли.
И није га било брига хоће ли ићи или доћи
и стално се окретао, попут сунцокрета.
Онда, изненада, једног дана,
претворила фантазију у мом уму.
Тада је то постала мисао
а поезија да коначно умре
у овој улози.
КОНСЕНОР – Песничка утопија
хттпс://го.хотмарт.цом/В45479018Г
хттпс://го.хотмарт.цом/В45479018Г?дп=1
